U fokusu - Srbija

Bez carina u trgovini sa Albanijom i Moldavijom od 1. jula

Srbija bi 1. jula trebalo da počne primenu pune liberalizacije u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa Albanijom i Moldavijom u okviru CEFTA sporazuma, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako je kazala savetnik u PKS Milena Mirković na sastanku sa predstavnicima privrednih komora CEFTA zemalja, sa Hrvatskom je dogovorena dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima u dve faze, ove i naredne godine.

Ona je podsetila i da Srbija ima potpuno liberalizaciju sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom i UNMIK Kosovom.

- U prvoj fazi liberalizacije trgovine sa Hrvatskom predviđeno je snižavanje preferencijalne carine 50 odsto, dok će se obim kvota povećati sto odsto, od čega će biti izuzeti duvan, cigarete, šećer i šećerni sirup - kazala je Mirković.

U sledećoj godini carine bi u okviru kvota trebalo da budu ukinute, a da se obim kvota udvostruči.

Prema podacim PKS-a, Srbija u razmeni agrara za zemljama CEFTA ima suficit od 607,3 miliona dolara. Trgovina poljoprivrednim proizvodima činila je 30,5 odsto ukupne razmene za zemljama tog regiona, koja je prošle godine iznosila 1,2 milijarde dolara. Razmena u agraru sa CEFTA zemljama čini trećinu ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije u toj oblasti.

- Najveće prepreke u razmeni poljoprivrednim proizvodima su necarinske barijere, pre svega veterinarski, sanitarni i fitosanitarni propisi, standardi, duge i skupe analize i provere porekla robe, kao i propisi o kvalitetu. Zbog toga potrosači ostaju uskraćeni za pogodnosti CEFTA sporazuma, koji treba da omogući kvalitetniju robu i niže cene - istakla je ona.

Privrednici zemalja regiona očekuju da država obebedi uslove za bolju saradnju, kako bi se pojednostavile procedure za brži protok robe, u čemu se do sada nije uspelo.

Kako je kazala savetnik u Ministarstvu ekonomije Jadranka Zrnić-Zeljković, prioritet Srbije je, koja ove godine predsedava CEFTA regionom, da započnu pregovori o liberalizaciji usluga, zatim unapređenje ambijenta za investicije, ukidanje diskriminacija u javnim nabavkama i povećanje konkurentnosti na tržištu.